Раднички универзитет Инђија
Раднички универзитет у Инђији основан је 15. маја 1959. године, и своју делатност је отпочео у јануару месецу 1960. године са циљем стицања квалификација и циклусом политичких предавања масовног карактера, као и једним курсом страног језика.
Временом су курсеви постајали бројнији, а поред њих одржавани су различити семинари који су били веома посећени. Основна замисао је била образовање одраслих, односно квалификација радника за постојећа предузећа. Углавном се радило о једногодишњим курсевима и то оним за стицање полуквалификација, квалификација, и стицања звања висококвалификованих радника.
Поред општег образовања као матичне делатности, задаци Радничког универзитета били су:
- Стручно-техничко усавршавање;
- Друштвено-економско образовање;
- Идеолошко-политичко образовање одраслих;
- Масовна културно-уметничка и културно-забавна активност.
Услови за рад на самом почетку нису били лаки. Одмах по оснивању приступило се адаптацији зграде и стварању просторија за делатност Радничког универзитета, јер нису постојале просторије које би могле бити коришћене у те сврхе, нарочито када су у питању облици рада који подразумевају масовна окупљања.
Настава за ученике се одржавала у три учионице Радничког и још три просторије привредних организација, Крзнаре, Намештаја и Војводина-Кооп-а.
Предавачи на курсевима и семинарима су били професори и наставници, затим стручњаци економисти, инжењери, техничари из предузећаи установа које су слале своје запослене на квалификације.
Поред примарне образовне делатности којом се бавио, Раднички универзитет имао је и велики културолошки значај за Инђију током шездесетих година прошлог века.
Дужи низ година је при овој установи радила Музичка школа. Она је, пре свеха, основана са циљем да задовољи потребе младих за овом врстом уметничког изражавања.
Једна од најтрајнијих и најисплативијих делатности Радничког универзитета, била је приказивање филмских представа, односно биоскопсе пројекције.
У сколу Радничког универзитета 1972. године група ентузијаста је успела да уз врло скромна средства, отвори своју прву радио станицу која се чула у неколико улица у граду. Програм је званично почео са емитовањем годину дана касније после поможи коју је упутила општина Инђија. Временом ова медијска кућа добија на свом значају, па проширује дијапазон својих слушалаца на читав сремски округ. После петнаест година Радио Инђија се званично осамостаљује и излази из састава Радничког универзитета.
Раднички универзитет је испуњавао и обављао делатности и задатке због којих је основан, али како је време протицало универзитет је, нешто својом активношћу, нешто и односом друштва према обавезама које проистичу из датих активности, битно променио садржај свог рада, тако да крајем седамдесетих година готово и није било оних активност због којих је ова установа и била основана.
Услед тешке економске ситуације и слабости у својој организацији, Раднички универзитет се налазио у веома тешком и незавидном положају осамдесетих и почетком деведесетих година.
Након скоро пет деценија пословања Раднички универзитет је 2007. године наставио са радом под новим називом „Пословно образовни центар“ д.о.о. Инђија и у другим проторијама.
Раднички универзитет, односно Пословно Образовни Центар, се 2017. године локацијски, у намери и идејно, враћа на почетно место свог делања. Далеко у прошлости остаја 1959. година али иданса, као и онда, кључ развоја друштва може и мора бити у образовању и култури.