Problemi profesije, profesionalne orijentacije i obrazovanja dobili su u modernom društvu sve veću važnost,
koju nije sasvim lako objasniti i proniknuti. Tehnički napredak i podela rada u današnjem, modernom društvu su i
povećali broj profesija, koje i zahtevaju od pojedinaca kako odreñene sposobnosti tako i odreñeno, profesionalno
obrazovanje. Pobeda (neo)liberalnog kapitalizma i demokratije, danas pojedincima daje koliko toliko podjednake
šanse da se i oni uzdignu u društvenoj hijerarhiji. Ukoliko (neo)liberalnom kapitalizmu i demokratiji dodamo još i
pojavu informatičkog društva, onda problemi profesionalne orijentacije i obrazovanja danas dobijaju još više na
važnosti. Danas je moderno društvo razvilo provere pojedinaca radi njihovog profesionalnog obavljanja profesije.
Važno je i naglasiti, da te provere treba da budu tako postavljene da svaki pojedinac može da se postavi prema tim
proverama na takav način da će sami pojedinci moći da obavljaju svoju profesiju na najbolji način i da će ostvariti
najbolje rezultate. S individualnoga stanovišta, u profesionalnoj orijentaciji je najvažnije da se svakome pojedincu
omogući, da se on ostvari i u najboljem, profesionalnom smislu (da pojedinac dobije i najbolje obrazovanje). Ipak,
možda je najvažniji faktor – Ekonomski faktor, koji i odreñuje profesionalni odabir svakoga pojedinca (ekonomska
dobit koju odreñena profesija nosi sa sobom, kao i potreba tržišta rada za tom profesijom). Ono što je jako važno
istaći je to da se mora postaviti i jasan cilj, a taj cilj je da se u različitim trenutcima podudaraju i sadašnji i budući
zahtevi tržišta rada sa težnjama i sposobnostima ljudi.
Ključne reči: Profesija, profesionalna orijentacija, obrazovanje, moderno društvo, tehnički napredak, podela
rada, pojedinac, (neo)liberalni kapitalizam, demokratija, informatičko društvo, profesionalno obavljanje profesije,
ekonomski aspekt, tržište rada.
Kada se danas, u sociologiji odreñuje pojam profesija, možda je najpotpunije odreñenje pojma profesija dao
Ernest Grinvud. Po njegovom mišljenju, to su kompleksni društveni fenomeni koji u sebi sadrže sledećih pet bitnih
elemenata: sistematski zaokruženu teoriju, stručni autoritet, društvene sankcije, etički kodeks i specifičnu
potkulturu (Tripković, Marinković: 2004, 164). Svaki od ovih pet elemenata je nužan uslov ali nije čak ni dovoljan
uslov za postojanje odreñene profesije. Tek uzeti zajedno, oni tvore specifično jedinstvo, koje se može označiti kao
profesionalna aktivnost (Rus, Arzenšek: 1984: 212). Željka Šporer definiše pojam profesije u sociološkom smislu
kao: “Zanimanje koje ima monopol nad nekim kompleksnim delom znanja i praktičnih veština za koje je potrebno
dugotrajno školovanje, tzv. visoko obrazovanje, te tako postaje jasno prepoznatljivo u društvu”, i značenjski ga
razdvaja od zanimanja –“Označava posao koji pojedinac obavlja kao svoju svakodnevnu radnu aktivnost, kojom
osigurava sredstva za život ali iza kojeg ne stoji tačno odreñeno zanimanje” i zvanja –“Obrazovanje koje je manje
ili više specijalizovano, koje je pojedinac stekao u toku svog školovanja ili da neko nema obrazovanje, tj. da je bez
zvanja” (Šporer, 1990: 15). Ipak, veoma je važno istaći da postoje i teoretičari koji na sam pojam profesije gledaju
nešto sasvim drugačije. “Ne postoji prihvaćena definicija profesije. Interpretacija takvog koncepta je pitanje ličnog
shvatanja” (Cogan, 1995: 105). Takoñe, pored pojma profesije, moramo istaći pojam (polu)profesija koje se mogu
definisati kao: sva ona zanimanja čije su i obrazovanje i trening kraći, dok im je status manje legitiman, a pravo na
privilegovane komunikacije manje etablirano. Takoñe (polu)profesije poseduju i manje opšte specijalizirano znanje
te tako poseduju i manji autoritet.
Profesionalna orijentacija uspostavlja se još od detinjstva unutar same porodice u kojoj se pojedinac i razvija.
Porodica u modernom društvu meñu svojim bitnim funkcijama održava orijentaciju pojedinca ali porodica danas,
ovu svoju funkciju deli sa školama ali i sa svim oblicima obrazovanja. Obrazovanje predstavlja jedan uži deo šireg
socijalnog procesa učenja. S druge strane vaspitanje se može shvatiti kao metodičko nastojanje da se kod pojedinca
stvore odreñene, željene karakterne crte. Obrazovanje je prvenstveno usmereno na sistematsko prenošenje znanja i
umeća sa naraštaja na naraštaj, od jednog pojedinca do drugog (Tripković, Marinković, 2004: 353). Uticaj porodice
i uticaj porodičnih stavova na izbor profesionalne orijentacije pojedinca, veoma su prisutni u motivima pojedinca,
koji su i upravljali izborom pojedinca za neku profesiju.“Poželjnost njihovog ohrabrenja leži u prirodi profesije i
čovekovom ponašanju: profesija zahteva težak trening i profesionalčevu posvećenost zahtevnom etičkome kodu;
često je potrebno ubediti ljude da se podvrgnu takvom treningu i da prate diktate takvoga koda. Oba atributa su
neophodna, a neuspeh bilo kojeg, podrazumeva neuspeh profesije” (Šporer, 1990: 107).
Pored porodice u odabiru buduće profesije pojedinca, takoñe veoma važnu ulogu imaju i društvene grupe.“U
savremenim uslovima grupi se može pripisati pun profesionalni status, samo ukoliko ima značajan udeo u profesiji,
koja je specijalizovana u podučavanju i razvoju profesionalne tradicije kao intelektualne discipline i nalazi se na
stepenu razvoja kao one discipline koje su utemeljene na Univerzitetu” (Talcott, 1937: 367). Treba istaći, da proces
profesionalizacije može biti: stimulisan i (de)stimulisan. U stimulišuće faktore obično se ubrajaju: podizanje opšte
obrazovnog nivoa jednoga društva i razvoja informativnih javnih medija (a što se u današnjem, modernom društvu
ogleda u: razvoju informatike, nastanka i rasprostranjenosti interneta i nastankom globalnog informatičkog društva
i novim profesijama koje su povezane sa njima). Dok prepreke mogu biti stvorene od već etabliranih profesija koje
čuvaju i monopolizuju znanja za svoje profesionalno delovanje (Šporer, 1990: 64). Meñutim, nastanak modernih
profesija i njihovo “ekspanzivno” uključivanje u razne sfere rada ne treba poistovećivati sa najčešće dugotrajnim
procesom profesionalizacije” (Milošević, 2004: 264).
U današnjem neoliberalnom kapitalizmu u zapadnim demokratijama može se primetiti i jedna karakteristika
koja je vezana za profesije. Ta karakteristika je prenaglašavanje praktičnosti i specijalizovanih znanja u poslovnom
svetu a što za posledicu ima minimiziranje značaja profesije. Takoñe, u skladu s tim, dominacija ideje o modernom
ekonomskom sistemu podrazumeva visok stepen slobodnog tržišta gde je zadovoljenje pojedinačnih potreba samog
pojedinca primarno. Na taj način, u takvim društvima, glavnu ulogu imaju utilitaristički motivi pojedinca, a glavnu
poziciju ima biznis. Poslovni ljudi, u takvim društvima jesu lideri tih zajednica, dok znatan deo tradicije poslovanja
nije u skladu ni sa svim profesionalnim idealima.“Savremeni biznis ne ispunjava kriterijume jedne profesije; on je
lukav, energičan i pametan, pre nego intelektualan; on teži – a zbog sadašnje organizacije društva i mora da teži –
sopstvenoj koristi a ne plemenitoj svrsi unutar sebe samog” (Bok, 2005: 25). Profit na taj način postaje jedna opšta
formula koja pokreće pojedinca da on pomoću svoje profesije sam i stvori svoj profit.
Ideologija neoliberalizma (neoliberalnog kapitalizma), odnosno ideologija globalnoga tržišta, podrazumeva i
vladavinu ekonomije nad politikom i društvom. Ali ovakva ideologija ima svoju negativnu posledicu. Za posledicu
ima dehumanizaciju i razne vidove otuñenja i eksploatacije ljudskih i prirodnih resursa (Vuletić, 2003: 18). Danas,
ova situacija postaje još alarmantnija kad se ovoj negativnoj posledici dodaju još pojave: preškolovanosti i inflacije
diploma, dekvalifikacije rada i razvoja informatičkog društva i uticaja profesija u takvom društvu. Na koji način će
se pojedinac sa svojom profesijom snaći u takvom novom društvu, zavisiće od toga koliko je i sam pojedinac dobro
“umatriksovan” u to novo, informatičko društvo. U takvom društvu se moraju dobro podudarati i sadašnji i budući
zahtevi tržišta rada sa težnjama i sa sposobnostima ljudi. Potreba za održanjem kontinuiteta i za razvojem kulturne
tradicije biće neophodni uslovi za oplemenjivanje same poslovne zajednice društva. Takoñe, veoma je važno istaći
da samo sa uspostavljanjem istinskog profesionalizma kod pojedinaca koji obavljaju odreñenu profesiju, može doći
i do iskorenjivanja neprofesionalizma i korupcije u društvu.
Literatura:
Bok, Derek (2005): Univerzitet na tržištu, Beograd: Clio.
Cogan, L. Morris (1995): The Problem of Defining a Profession, Annals of the American Academy of Political and
Social Sciences, Ethnical Standards and professional Conduct, Vol. 297, Jan.: pp. 105 – 111.
Milošević, Božo (2004): Umeće rada, Novi Sad: Prometej.
Rus, Veljko i Arzenšek, Vladimir (1984): Rad kao sudbina i kao sloboda, Zagreb: SNL.
Šporer, Željka (1990): Sociologija profesija, Zagreb: Sociološko društvo Hrvatske.
Talcott, Parsons (1937): Remarks on Educations and Professions, International Journal of Ethics, Vol. 47 (3), Apr.
Vuletić, Vladimir (2003): Globalizacija – mit ili stvarnost, Beograd: Zavod za Udžbenike i nastavna sredstva
